12642642_1699042193713117_3711965480111255527_nJelena Andonović rođena je 1985. godine u Beogradu. Završila je Pravni fakultet. Peva u akustičnom sastavu Two Of Us. Napisala knjigu poezije Sve i više od toga i roman Srbikon. Piše za portal Konkretno. Ljubitelj je pozorišta. Ne može da zamisli dan bez slatkiša. Neprejebivi borac za ljubav i slobodu.

ZAVRŠILA SI PRAVNI FAKULTET, ŽIVIŠ OD MUZIKE, A PRITOM I PIŠEŠ. KAKO JE DOŠLO DO TOG ČUDNOG SPLETA OKOLNOSTI?

A ono jes čudan splet okolnosti. Završila sam Pravni fakultet i to veoma mučno, moram priznati. Nikada me pravo nije zanimalo, ali nisam imala dovoljno hraborsti, mozga ili čega god da tada shvatim šta je najbolje za mene. Ceo život sam bila ubeđena i prilično svesna da sam umetnički nastrojena, ali eto, završih fakultet koji sa umetnošću nema ama baš nikakve veze. Kratko sam se pravom i bavila. Muziku obožavam i srećna sam što imam taj dar. Godinama već pevam u svom akustičnom sastavu Two Of Us i ide nam prilično dobro. Nisam tip koji bi mogao da radi od 9 do 5, ili da radim bilo kakav kancelarijski posao. Volim da pevam i uživam u tome. A što se pisanja tiče, pišem otkad znam za sebe, ali bukvalno. Pesme, priče, drame. Prvi roman sam napisala u četrnaestoj godini. Neka žešća sapunica. Haha…

KAKO BI NA KRAJU DEFINISALA SEBE: KAO PISCA ILI MUZIČARA ILI NEŠTO TREĆE?

Nikada se nisam identifikovala sa onim što radim i čime se bavim. Verovatno zato i nisam deo nikakvog klana, udruženja, struje ili čega god. Individualista sam i nikog ne volim da pratim. A teško me je i ukalupiti. U Srbiji je mnogo zajebano kad si takav. Odmah bodeš oči i ideš svima na kurac. Nažalost, stvari funkcionišu po prinicpu koga znaš i kome si se uvukao u dupe. Ja se u dupeta ne uvlačim. Ali ako već moram da napravim neko određenje sebe, smatram da sam osoba od reči… Osoba kojoj ide sa rečima. Osoba koja zasmejava ljude. Najveći kompliment mi je kad neko kaže da je pročitao moj tekst na portalu i upišao se od smeha ili da su mu suze lile dok je čitao Srbikon. I smatram da je najteže nekog nasmejati. Možda sam ja u stvari neki zajebani komičar, jbt.

OTKUD INSPIRACIJA ZA PREPODOBNU MAJKU SRBALJSKU?

Suluda priča, zaista. U planu je pisanje knjige o tome kako je nastao Srbikon i o mom životu generalno. To, naravno, neću pisati ja. Možda ćemo tada uspeti da prenesemo ljudima svu neverovatnost toga što se dogodilo. U trenucima najveće patnje i tuge nisam imala kud osim da pobegnem u humor i smeh. Isprva sam mislila da je to samo terapijsko pisanje, ali kada su se stvari slegle, shvatila sam šta sam napravila. Morala sam da se identifikujem sa nekim svetačkim i herojskim likom da bih preživela užas koji mi se desio, tako da… Otud Prepodobna Majka Srbaljska. Jedina živa svetica u Srbalja. Žena s mudima. E, da… Primećujem da mnogi ljudi koji su skloni da se praćakaju po površini kontaju da sam ja kao neka feministkinja. Smešno.

KAKO POSTATI USPEŠAN PISAC U SRBIJI?

Uspešan ili prodavan? Ovo je zemlja u kojoj ništa ne funkcioniše. Da sam, kao neke moje kolege, platila PR, marketing i slične stvari u svrhu promovisanja moje knjige, ne mislim da bi se knjiga nešto znatnije prodavala ili proslavila (realno, to će se desiti tek nakon moje smrti, dovraga). Prosto, narod voli pitko, kratko, površno i aktuelno. Ne vole da uključuju mozak, a kamoli da čitaju knjigu u kojoj neko koristi imperfekat i toliko arhaizama. Poznati pisci su nam TV voditeljke i svako ko se pojavio na Pinku pa napisao knjigu. I nekolicina likova koji konstantno prevrću u grobu onog mučenog Bukovskog, od čega mi se povraća. A uostalom, danas svako piše, svako peva, svako glumi. Sreća pa mi taj “uspeh” nije merilo za bilo šta u životu. Prezadovoljna sam reakcijama na Srbikon. Profesor Sava Damjanov ga je uneo na Novosadski univerzitet i na to sam posebno ponosna, a profesor Rastko Jevtović ga je na simpatičan način uveo u Petu beogradsku gimnaziju. Od toga nema većeg komplimenta za nekog ko je napisao tek prvi roman. U pozorišnom svetu nailazim na veliku podršku od strane glumaca i reditelja u nameri da od Srbikona napravimo predstavu, i znam da ćemo u tome uspeti. Tako da moram priznati da mi je ovaj roman otvorio nove vidike i promenio mi život iz korena.

12651335_1699420120341991_5746561201894397238_n

PIŠEŠ I DRUGI DEO SRBIKONA. SNIMILA SI PESMU. ŠTA DALJE DA OČEKUJEMO?

Da, napisala sam nekih četrdesetak stranica drugog dela i onda sam stala. I ne opterećujem se time kada će knjiga biti završena jer sve u životu radim po osećaju i inspiraciji. Pesmu sam najzad snimila, u februaru, i spot će biti ove godine. Iako je pesma lična priča i posveta, a ne produkt moje želje da se plasiram na ovo raspalo muzičko tržite… Srećna sam što mnogi ljudi koje poštujem u toj pesmi vide veliki potencijal. Tako da spot ne sme izostati. Pišem za portal Konkretno.co.rs i tamo me možete čitati svake subote. Pevam, to je uvek aktuelno. A vreme Srbikona na daskama koje život znače tek dolazi.

Kupite knjigu Srbikon