Nikola Šipetić Tomahawk

Nikola Šipetić - Tomahawk rođen je u Čačku 19.12. 1978. gde je odrastao, završio osnovnu i nižu muzičku školu.


1993, u vremenu opštenarodnog previranja u rodnoj mu zapadnoj Srbiji, samoinicijativno odlazi u Beograd gde upisuje srednju tehničku PTT školu gde se u vremenu masovne konfuzije deklariše kao pacifista, humanista, liberal i veliki zaljubljenik u sve vrste umetničkih izraza i šegrtuje svakom od njih (poezija,muzika, fotografija,  slikarstvo, video produkcija....)

 

U to vreme davne 1993 osniva grupu "Slajd" sa školskim drugom Ivanom  Markovićem u kojoj svira bass...

 

Ubrzo zatim pojavom računara njegovi apetiti rastu i od tada do danas ostaje  umetnik na poljima multimedijalnih formi 2009. diplomira na Visokoj Skoli Strukovnih studija odsek Grafika…

 

Objavio je tri, digitalne knjige, od kojih je treća (PESME IZ CRVENE JAMBOLIJE) doživela i štampano izdanje, pod etiketom Nova POETIKA.

Krojcerovo kolo_elektronsko izdanje.pdf (1,1 MB)

Bivsi pesnik buduci_Nikola Tomahavk.pdf (461,8 kB)

Pesme iz crvene jambolije.pdf (588774)

 

Za FLIPBOOK verziju klikni naslovnicu

    

 

PAGANI

 

Mirna reka poji grad,

od sećanja nadošla.

Koji ona vrtlog sad

priprema za hodočast?

 

Ruža njenih vetrova,

cvetove je ubrala.

Vrtlog kolo zaigra,

zavrzlama pčelama.

 

Sad je njoj i mesec mlad,

svetlost svitac vilama,

njihova je aria

od svih ljudi starija.

 

U vrtlozima pagana

kruga uvek ista strana.

Rekom pesma ispevana

s venčićima jorgovana.

 

Tokom reke plešu senke,

nisu naše, tamo neke.

Mi smo samo pecali,

sedeli i gledali.

 

Nismo smeli zaspati,

da vrtlog nas ne zahvati,

vile nas ne obljube,

obljube i pogube.

 

 

PROBUDI ME

 

Reci mi da budim se,

da snovi nisu crni,

da otvorim oči

prstima ti pucni - pokrivač mi odgrni.

 

Probudi me u praskozorje,

kad noć sa danom menja boje,

želim videti lice tvoje

što u magli nestalo je.

 

Kažu da je magla kriva,

u toplomeru prska živa,

ovde vruće je,

u snu još uvek juče je.

 

Nemam vremena da me ne razumeš,

ti hoćeš, možeš i umeš.

Nemoj da me gledaš kako spavam.

Kao fetusu, povijena mi glava.

Slika sna od zaborava, javu otežava.

 

Probudi me za novi dan,

dozovi me jer još sam Ja,

isti , kao uvek, bez promena,

možda grana od kestena,

možda hrid il' tvrda stena.

 

 

DEVETI KRUG

 

Ako budem vikao gromovito, glasno,

da li ćes me čuti?

U devetom krugu sedim, kutim gluv i nem,

prognan sam i ostavljen.

 

Crtam po pesku i sanjam svesku,

onu davnu koju sam srcem pisao.

I kad je prestalo da kuca,

u pepeo zbrisao.

 

Svoju reč sam vajao vešto

i od nje uvek dobijao nešto.

Veselo i tužno,

lepo, ko i ružno.

 

Bio sam ljut, vrlo.

Još tada sam iskidao grlo.

Vikao sam i urlao,

A gluve su noći,

ukrale mi moći.

 

Svaki novi dan

je bio brisač za juče,

dobra i zla.

Bio sam sam,

iz dana u dan,

borio se pedantno,

bez ikakvih tragova.

 

Hiljade vragova,

potkradalo me.

Jutrom je Kvazimodo

zvonio za sve.

Još uvek ne znam gde je juče,

u duši mojoj srce jače tuče,

za danas, za sutra,

za onaj sat koji otkucava...

Dok Bogorodica mirno spava....

 

 

CRNO BELI RULET

 

Crno-beli rulet vrteo se uvek,

Centrifuga siva,

Loptica je vatra živa.

Crveno il'crno,

Preći će nam zrno,

Ja sam sav pretrn'o...

Huh, al'novac se obrn'o.

 

Musketar, za pare sve,

krupije je Rišelje,

plod sam ove zavere,

na rulet mi ode sve.

Trepću meni okice,

Na crno bele šljokice.

Zaljubljen u Vegas Las,

Dobio sam Kari Permas*.

(*falus u anus- prevod sa albanskog  )

 

 


http://cms.novapoetika.webnode.com